TRADICIONALNE BOSANSKOHERCEGOVAČKE IZREKE (treći dio)

– Ko je može, može je svakakve. (Iako se misli na kahvu, sa ovom šaljivom izjavom često se aludira na vaginu.)

– Biće belaja.

– I mirna Bosna. (U smislu: to bi bilo to.)

– Da ima nana, nana bi ti dala. (Tako odgovori onaj od koga traže nešto čega nema.)

– Kad svrbe dlake biće nafake. (Kaže u šali onaj ko se počeše po stidnom mjestu.)

– Babe im zajedno trahanu sušile. (Kaže se u šali kad neko traži rodbinsku povezanost gdje je i nema.)

– Nije kome je nuđeno nego kome je suđeno.

– Neće ni ćuko dok kuja ne mrdne repom.

– Pun k'o brod. Ili: Pun k'o šipak. (Kaže se za bogatog čovjeka.)

– Kod Hanke pita, kod Muje mesa i kući sita. (Kaže onaj ko dođe kući a nije gladan. Ili: Sita guza (za hranu) ne pita.)

– Iščupaš li komarcu nogu, iščupao si mu i drob. (Kaže onaj ko želi odbiti onoga ko od njega nešto traži u zajam.)

– Hodže i popovi najveći lopovi.

– Prazna vreća ne stoji.

– U dobru se ne uzvisi, u zlu se ne ponizi.

– Okrdžo se. (Kaže se za starog čovjeka koji nit umire nit je bolestan.)

– Staro čeka novo.

– Savjet ne primam a tuntora jebem. (Odgovori onaj kome neko počne pametovati i savjetovati.)

– Pokrij se ponjavom. (Kaže se onom ko se smatra da nije vrijedan da nešto kaže drugome.)

– Ko stuha je. (U smislu da je fizički propao.)

– Ne diraj govno kad govno smrdi. (U smislu: nemoj imati posla sa budalom.)

– Lahko je tuđim kurcem ježeve tući.

– Navršila k'o Bužimka mliko. (Kada se previše ulije nečega pa se odlijeva.)

– Kad se okrene tur na kur. (U smislu: kad posao krene naopako.)

– Rugao se kapak poklopcu. (Nije važno šta se priča, već ko to priča.)

– Živi k'o bubreg u loju. (Dobro mu je.)

– Prod'o mu jaja pod bubrege. (Prevario ga.)

– Da je jedanaesto hošaf. (Reče se u smislu: da ima 11 jela od kompota. Obično onaj koga zovu da ruča ili da dođe na ručak ili večeru, ako odbija poziv, kaže: Ne mogu, da je jedanaesto hošaf.)

– Viri joj iz gaća. (Kaže se za muža papučara.)

– Piši kukom po ledu. (Reče se kad od nečega neće ništa biti.)

– Da je maslo Buna i Neretva.

– Imam ko će da me ruži i služi. (Kaže mati u šali za svoju djecu.)

– Kad pređe govno preko govna. (Kaže se za onoga ko nekome nešto ružno predbaci a nije ništa bolji od njega ili nje.)

– I krava rikne kad otvoriš vrata podruma (štale). – Ovo se kaže onome ko dođe a ne pozdravi se.

– Kuma donijela, kuma pojela. (Kaže se kad neko donese nešto slatko u goste pa svi zajedno to pojedu.)

– Da je brat dobar i Bog bi ga imao.

– Nekad bilo, sad se spominjalo.

– Otac je k'o kolac. (Rekne se za očeve koji su hladni i ne vole djecu.)

– Tuđa ruka svraba ne češe. (Ili: Uzdaj se Huse u svoje kljuse.)

– Pis mace, zdrava djeca! (Reče se kad malo dijete kihne.)

– Laže dok zine!

– Svaki Cigo svoga konja hvali. (Rekne se hvalisavoj osobi.)

– Nakrivo nasađen. (U smislu: nepopravljiv.)

– Ne ide grijeh u usta nego iz usta. (U smislu: pojedi i popij šta te volja.)

– Kasno se jebenom kajati. (U smislu: razmisli prije nego nešto uradiš jer kasnije nema povratka.)

– Obećanje je ludom radovanje.

– Teško dočekati k'o maćehin kolač i pasji jug. (Kaže se za nešto što sporo dođe.)

– Dok je prdnuo i usr'o se. (U smislu: kad nešto krene nizbrdo.)

– Gori jokluk od ćufura. (Govori se da je nekada davno neki Brkić odselio u Tursku, no tamo sa poslovima nije imao nikakvog uspjeha. Kad se vratio u Mostar, opet mu poslovi nisu išli, pa on to rekao i skočio u rijeku.)

– Prdni kad si sam, nemoj kad te sram.

– Brzo lati, nije ti mati.

– Brži konji neg’ samari.

– Bujrum, Musa, kupusa, ako i nema mesa.

– Svako dijete sa sobom iznese svoju nafaku. (Reknu siromašni roditelji kad im prigovore što imaju mnogo djece.)

– Bog oduzme pamet a da snagu u nogama.

– Ne može mu pera odbiti. (Slab je, ne treba ga se bojati.)

– Svašta čula, jacije ne čula. (Ovo se reče kad neko kaže da ne zna nešto za što očito treba da zna.)

– Da oprosti tvoj obraz.

– Da sam ga (je) na zjenicu trehnula.

– Da zlo ne čuje.

– Što podgoji selo Bradina, to pojede Ivan planina. (Misli se na ovce iz sela i vukove iz planine.)

– Što se dotjerao k'o na Bajram ujutro!

– Šta si se skupio k'o polić sira u kesi.

– Šta zna krmak šta je majdonos.

– Štedi mi žita.

– Pjanoj snaši mili djeverovi.

– Dok je na njoj dao bi ovna, a kad siđe ne bi dao ni govna. (Rekne se za muškarca koji sve obećava ženi dok je ne dobije u krevetu.)

– U mog babe devet mlina vrduka, a u mene sita guzica prduka. (Rekla neka mlada kad su joj zamjerili što joj se omaklo.)

– U mojoj kući biti i moju kahvu piti.

– Pljuni nada se, pašće ti na obraz.

– Usta k'o kokošija guzica. (Reče se onom ko ima pretjerano mala usta.)

– Usta k'o kobile pizda. (Reče se onome ko ima velike, mesnate usne.)

– Utjerali vjeru u čuturu (priklještili).

– Ima ih k'o Sorića! (Kaže se za familiju gdje ima puno djece.)

– Palo mu na um k'o teškoj ženi guzica. (Kad neko zaželi jako nešto da jede.)

– Para na paru, uš na fukaru.

– Para vrti što burgija neće.

– Mal na mal, hrđa na starinu. (Kaže se kad neko bogat dobije nasljedstvo ili zgoditak na lutriji.)

– Mandal, mati, vjeru, eto Vratničana. ( Rekla djevojka materi kad su nailazili Vratničari da je prose.)

– Svako jelo svog gazdu klelo što ne legne dok se malo slegne.

– I pas legne dok se ručak slegne. Ili: I car legne da se ručak slegne.

– Koji će to pas krepati? (Reče se kad neko uradi nešto što bi trebalo uvijek da radi a on se izvrdava.)

– Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac. ( Kaže se za nekoga ko dolazi preko veze do posla ili položaja.)

– Umijeti biti i pas i čo'ek.

– Upala mu sjekira u med.

– Ušutio se k'o dijete na tuti.

– Daće Bog i Ćeli gaće, samo ne zna kad će.

– Daće Bog i Ćeli kapu i Saći gaće, samo ne zna kad će.

– Obigrao Bunu i Bunicu. (Sve obišao tražeći nekog ili nešto.)

– Dok dođe do Boga, došlo je i do droba.

– Sirotinji je zauhar i kad joj muha uleti u guzicu. (Bolje išta nego ništa.)

– Objesi ti to mačku o rep. (Ovo kaže onaj koga pokušavaju da utješe stavljajući mu u izgled nešto što nije dobro da ga utješi.)

– Raste k'o iz vode. (Reče se za dijete.)

– Razdrijeti kome mačku. (Napraviti se važan, blefirati.)

– Razvij se Raho, nema ti svatova. (Kaže se kad se nešto izjalovi.)

– Ma da mi je iz oka ispao! (Nema opravdavanja ili popuštanja.)

– Bolje je biti šaronja nego bjelonja. (Bolje je postiti u ramazanu bar dva ili tri dana nego ni jedan.)

– Naš'o sebi i drugu i slugu. (Kaže se kad se muško oženi. Dobio je i druga ali i onoga ko će ga služiti i dvoriti.)

– Ko ima zeta, ima i magarca.

– I sirće je slatko ako je džaba.

– Ko svakim lijepo i Bog ga voli.

– Saburna ptica sedam vrata otvara a nesaburna niti jedna.

– Svaka koja ostane iza zuba zlata je vrijedna. (Bolje ćutati ako se nema šta pametno reći.)

– Ne zatvaraj guzicom vrata za sobom. (Nikad ne znaš kad će ti opet to zatrebati.)

– Gdje se jede tu se ne sere. (Obično kažu roditelji neposlušnom djetetu.)

– Tvrdoglav uvijek ostane kratkih rukava.

– Dao ti Bog šta ti žena misli, a ne dao ono što ti mati misli.

– Dobra voda potočićim.

– Dobro predeš ako ne pometeš.

– Ja okom a ti skokom. (Uradi kako ti se kaže.)

– Vuče se k'o prebijena mačka.

– Vuk po poruci mesa ne jede.

– Zalud grad za dinar kod dinara.

– Dok dođe, svoj svoga zaboravi. (Kad neko ostane dugo ako bude po nešto poslan.)

– Neka svoga, pa i u gori vuka.

– Jel’ Tale? Jes’ kapetane! (Uradi kako ti se kaže.)

– Pošalji budalu pa deveraj.

– Dok je vika aminika. (Vječito).

– Dok je zeleno, ne kosi. (U smislu: ne čini ništa preuranjeno.)

– U hitnji je i šejtan slomio nogu.

– Neće vila na Halila. (Kaže se za onog ko je sretan.)

– Lahko je iz punih jasala hrzati. (Bogat ne razumije siromašnog.)

– Dok te traže odazivaj se.

– Ne može se Sunce dlanom začepiti.

– Ne možeš ga uhvatiti ni za glavu, ni za rep.

– Pomakni se sa mjesta.

– Pošalji budalu u vojsku, pa sjedi kod kuće i plači.

– Potonja pamet kenjcu pod rep.

– Ja mislim moj u gaćama a mojim po Bembaši mlate. (Ovo je rekao neki čovjek kad je vidio kako mu žena pere učkur na Bembaši i prakljačom lupa po njemu.)

– Ja grad obio, ja Salih izio. (Rekla neka žena, koja je imala nevaljalog sina Saliha, kad su je pitali šta će da radi budući da je grad obio trešnje.)

– Po tuđoj guzici i hiljadu štapa. ( ili: Po tuđem prknu i stotinu degeneka.)

– Pokisao k'o miš.

– Poletio k'o baba na kaher.

– Ni izvrilo, ni prekipjelo. (U smislu: nije hitno.)

– Ni ko dur, ni ko bre. (Kaže se u smislu da se s nekim lijepo postupa.)

– Ni po Hasi, ni po Husi, već po svojoj duši.

– Nije jela bijesne krave.

– Butun Tuzla jednu kozu muzla, pa se hvali da se mlijekom hrani, pa ni Kreka ne ostala bez mlijeka.

– Svekar leži, a svekrva reži, ustaj dragi, pa oboje sveži. (Kaže se u šali.)

– Svjetla obraza i kurvi noge oprati. (Odnosno ne treba se nikakvog posla stidjeti ako je čovjek pošten.)

– Neko je budala do podne, neko od podne a neko cio dan (stalno).

– Šta visi nek’ otpada. (U smislu: da se nešto završi ili privede kraju.)

– Obraza dva prsta a guzice puna šaka.

– Dugih prstiju.

– Dužan je zub u glavi. (Dužan je kosu s glave.)

– Ko hoda po selu dobije po čelu. (Kaže se u šali.)

– Nisu mu sve daske na broju.

– Ne možeš mu nasoliti koliko laže.

– Ne možeš mu staviti soli na rep. (U smislu: ne možeš ga uloviti ili zaustaviti recimo u laganju ili izbivanju iz kuće.)

– Sve cakum – pakum. (Savršeno, kako treba.)

– Što se skocko. (Lijepo uredio.)

– Djeca su materi od srca, a djeci mater od zemlje. (Kažu majke za nezahvalno dijete ili djecu.)

– Kuka i motika. (Posvađali se.)

– Uzvrtio se k'o gladna guzica.