TRADICIONALNE BOSANSKOHERCEGOVAČKE IZREKE (drugi dio)

– Duro naduro, čeko načeko. (Strpljen-spašen.)

– I krave se ližu uzajamno. (U smislu: pomozimo jedan drugome.)

– Bolje da raduka i lajuka nego da leži i reži. (Ovako se kaže za vrijednu ženu oštra jezika, naročito svekrva za snahu ili majka za ćerku.)

– U grad kad hoćeš, iz grada kad te puste.

– Robe moj, čuvaj se, čuvat ću te. (Tako se u narodu kaže da je Bog rekao.)

– Od starog neprijatelja nikad novog prijatelja.

– Pas bio, pas krepo. (Kaže se za ljudski život.)

– Tako ti je pao grah! (U smislu: tako ti je suđeno, tako mora biti.)

– Niko te ne može toliko nabelajiti koliko ti možeš sam sebe. (U smislu: sam si sebi najveći neprijatelj.)

– Od nameta nema selameta.

– Šta god ima usta ima i guzicu. (Niko nije čistunac i bez mrlje.)

– Nije mu još Azrail poslao telegram. (Kaže se za starog insana koji još nije umro.)

– Ne laje kuja zbog sela nego zbog sebe. (Šta te muči o tome pričaš.)

– Svako je nasađen na svoj panj. (100 ljudi i 100 ćudi.)

– Jezik k'o lopata. (Kaže se za osobu koja previše priča.)

– Ima jednu vilicu na zemlji a drugu na nebu. (Kaže se za pohlepnog insana.)

– Svaka zloba nađe svog roba.

– Iz dobrote niko ne bježi.

– Kom obojci, tom opanci.

– Vuk ujeo magarca. (U smislu: gotovo je sve.)

– Nije niko nečija kutija. (U smislu: niko neće čuvati tvoju tajnu.)

– Voda niz brdo a Emina uz brdo. (Ovo kaže majka dok kupa dijete.)

– Skuhala mu grah. (Kažu za ženu koja je omađijala muža ili ljubavnika.)

– Sogan dedo a saransak nana, otkud će biti dilbe-šećer beba? (Tako se kaže za samovoljno i tvrdoglavo dijete.)

– Baci niz vodu, naći ćeš uz vodu. (Isplatiće ti se dobro djelo.)

– Podijeli sadaku, produži nafaku.

– Ko ne vjeruje orahu, ne vjeruje ni tovaru.

– Bolje i ćosav neg’ bez brade. (Bolje išta nego ništa.)

– Slabom kurcu i dlake smetaju.

– Budalu nit’ jebi nit’ kući vodi.

– Poigraj se al’ kući ne vodi. (Kažu momku koji se zagledao u curu na lošem glasu.)

– Bolje sretan jagluk neg’ nesretan sanduk. (Rekla snaha svekrvi kad joj se ova pohvali koliko je sanduka.)

– Odnijeće gaće na štapu. (Upropasti se materijalno.)

– Čija je ručala, ta je i plaćala.

– Oduljio k'o Ramazan u ljeto. (Kaže se kad nešto dugo traje.)

– Oči mi pobjelile. (Nikad nešto dočekati.)

– Nije kijamet na ćupriju doš'o. (Nije prešla.)

– Nije svačije maslo za Ramazana.

– Nije maslo za Ramazana. (Kaže se u smislu da je nešto možda dobro, ali nije baš najbolje, jer za Ramazan se sprema samo ono što je najbolje.)

– Ko zadnji liz’ o, taj sve diz'o! (Reče se onome ko je zadnji ostao za sofrom.)

– Mogu te kupiti za šaku mekinja. (Kaže se kao uvreda nekome ko je sirotinja.)

– Ko da mu zub potegneš kad mu to spomeneš. (U smislu: tako reaguje.)

– Budala il’ se smije il’ se po glavi češe.

– Ko da nosi macinu travu uza se. (Reče se u smislu: toliko očarava, toliko je omiljen, pošto se vjeruje da se to postiže tom travom.)

– Iz čifuthane kurban ne izlazi. (Kaže se u smislu da se od škrtice nema čemu nadati.)

– Pukla tikva! (Posvađali se.)

– Iz insana zejtin cijediti. (U smislu: mučiti, kinjiti.)

– Iz prazne ne puca.

– Sam k'o vuk na kijametu. (Strašno usamljen.)

– Saliha će mu skočiti. (Reče se kad neko vrlo nestrpljivo čeka da nešto dobije ili da nešto pojede.)

– Trahana mu bila nana. (Kaže se za nekog ko je odrastao u siromaštvu.)

– Sama maja, a sama ćehaja. (Sama svoj gospodar.)

– Ko te spominje, pao s kobile, ako nije iz kuće, tri put do kuće. (Reče se u šali onome kome se štuca jer se vjeruje da štucanje dolazi onome koga sada spominju.)

– Ko te spominje, pao sa kobile, ne bilo mu dosta pao i sa mosta.

– Gdje je najviše jagoda, ponesi najmanji kuzov. (Kod bogatog nećeš dobro ručati ili se okoristiti, jer je škrt.)

– Ko to lupa halkom po vratima?

– Budali je svaki dan petak.

– Bujrum gledaj a ne sjedaj, bujrum sjedi a ne jedi. (Kaže se u šali koga neko zatekne za objedom.)

– Nisi torbu pred vratima ostavila. (Reče se udatoj ženi u smislu: nisi došla bez miraza.)

– Nisu im se zvijezde podudarile. (Kaže se ako u braku ne mogu da se slože dvije osobe koje su inače svaka za sebe dobre i simpatične.)

– Gore visoko a dolje tvrdo. (U smislu: tako je kako je, mora se trpiti.)

– Muka raditi, a rakija duša.

– Muška mejruša. (Kaže se za muškobanjastu ženu ili feminiziranog muškarca.)

– Ne vodi kući kobile bijele ni žene Mejre. (Oboje je zlosutno.)

– Na dugu dršku.

– Neću živjeti orlova vijeka. (Reče neko opravdavajući se kad hoće da potroši nešto na sebe lično ili da si priušti neko zadovoljstvo.)

– U nju trista a ona ista. (Kaže se u šali za vaginu.)

– Neka je begasto, pa makar i budalasto. (Govori se o ženidbi ili udaji.)

– Od čeg’ vakat, od toga i vrijeme.

– Polomio vakat zube na njemu. (Kaže se za nekog ko je vrlo star.)

– Od govna se pita ne kuha.

– Od kućnog se lopova ne možeš načuvati.

– Neka si ti, hanuma, došla, ama će moje kahpe platiti. (Rekla jedna žena drugoj koja koja joj je došla u posjetu kad njoj nije bilo zgodno, a njena sluškinja je primila, ne pitajući.)

– Nek makar pred imaretom kopče savija. (Neka radi bilo kakav posao samo nek je zaposlen, da ne sjedi kod kuće.)

– Ima smrt, ima život. (Kaže se kad neko neće da primi pismenu potvrdu za novac koji je drugome dao u zajam jer mu vjeruje u smislu da jednog ili drugog može smrt da iznenadi.)

– Ima živih ljudi.

– Duga svadba, velika sramota. (Reče se u smislu da ne treba otezati sa vjenčanje.)

– Duga kosa, kratka pamet. (Za žene duge kose kaže se da su obično glupe.)

– Dunjaluče krivo podijeljeni. (Reče se da se potvrdi da nekom nije pravo učinjeno.)

– Baci pola u vodu. (Kaže se kad neko pretjeruje, u smislu da ni upola nije onako kako on kaže.)

– Dabogda, kćeri, da te paša uzme, ali cigani oko kuće hodaju. (Ovo se kaže kad neko kombinira nešto malo vjerovatno.)

– Dabogda, kćeri, da te paša uzme, ali subaša oko kuće hoda.

– Čim tenice, krpi anterice. (U smislu čim počnu smokve tenice da zriju, blizu je jesen i zima, pa treba krpiti toplu odjeću.)

– Jedna leđa a sto kaputa. (U smislu da muškarac može promjeniti mnogo žena.)

– Aliđun za leđa, kaput na leđa. (U smislu da je od Alđuna vrijeme sve hladnije i polako ljeto ide svom kraju.)

– Čisto k'o ajna. (Savršeno čisto. Reče se za lijepo očišćenu prostoriju.)

– Čovjeku je lakrdija a krmku je soha.

– Vuče se k'o pometina. (Kaže se za lijenu osobu.)

– Da trn po kući povučeš, ne bi nizašto zapeo. (Reče se u smislu da u kući nema ništa, da je oskudica, puka sirotinja.)

– Dao ti Bog svašta dosta a pameti najviše. (Kaže se kao komentar na nečiju odluku koju mi smatramo ludom.)

– Kraju lađu. ( U smislu: okani se tog posla, diži ruke od toga.)

– Kriva ruka prosi, kriva ruka prosi, ko dao, car bio, ko ne dao, pas bio!

– Dva se raka pekla na žaru, jedan drugom ne vjeruju.

– Sama pala, sama se ubila. (Kaže se kad neko snosi posljedice svog pogrešnog ponašanja.)

– Saramsak. (Kaže se za vjerski zagrižena ili šovinistički nastrojena pravoslavca.)

– Džemra pala u takulin za kesu. (Kaže se kad u novčaniku ili šajtovu nema para.)

– Sabrao se k'o pile na đubretu- (Reče se u šali, u smislu namjestio se vrlo udobno.)

– Saburom je dženet pokriven. (Kaže se u smislu da se treba strpiti ali i da se pohvali neko.)

– Sa dna kace. (Ovo se kaže za zadrtu osobu.)

– Dođi, pašo, da mi zevak vidiš! (Kaže se kad se neko osjeća dobro, kad uživa, u smislu da mu je ljepše nego paši.)

– Dođi, care, da mi zevak vidiš!

– I mačka se od soja traži. (Reče onaj koga pitaju što pri sklapanju braka ili u nekoj drugoj prilici toliko polaže na porijeklo dotične osobe.)

– Ova je kahva plaho bulanak. (Kaže se za kahvu u koje se talog nije slegao pa je jako gusta.)

– I žaba jede zemlju ogodom. (U smislu: polako i bez žurbe.)