TRADICIONALNE BOSANSKOHERCEGOVAČKE IZREKE (prvi dio)

– Očima radost, guzici žalost.

– Od čega sit od tog’ i pretio.

– Ko zna njemu dva, ko ne zna njemu nijedan.

– Ne može mi politi na ruke. (Nije me dostojan ili dostojna)

– Sestra hasum a brat dušman. (Oboje neprijatelji.)

– Čim je poliz'o ženin tanjur zaboravio na mater. (O sinovoj nezahvalnosti.)

– Roditelji ti mogu biti najveći prijatelji ili najveći neprijatelji.

– Ne može se bez kruha i vode, bez svega drugoga se može. (Kaže se onome ko stalno kuka i žali se da mu je loše i da nema.)

– Vidjela žaba gdje se potkivaju konji pa i ona digla nogu.

– Od čega vakat, od toga i vrijeme.

– Tanko ćeš pišati. Ili: Tanko ćeš srati. (Nećeš imati puno koristi.)

– On mora svuda svoj nos zabosti.

– Onamo on. (Često reknu: Anamo on.)

– Ni brige ni pameti. (Kaže se za budalu ili glupu osobu.)

– Neće vol pravo neg’ u jarak. (Koliko god da udaraš vola on ide u pravcu kojim hoće i tjera po svome pa se zato ova izreka koristi za tvrdoglavu osobu.)

– Pun si pameti k'o govno vitamina. (Kaže se onome ko priča gluposti.)

– Nema tu selameta.

– Akobogda, akobogda a pocrkaše od gladi. (Kaže se za onog ko glumi vjernika samo da ne radi pa stalno govori: Akobogda.)

– Lako je žabu natjerati u vodu.

– Beskaharan je.

– I ćuko je umro u nadi. (U smislu: Ništa od očekivanog.)

– Za božji sevap. (Kad se nešto traži za džaba.)

– Nećeš od kurve dobiti kurca. (Uzalud nešto tražiš ili misliš da ćeš od nekoga dobiti. Taj ne da jer treba njemu.)

– Pun mi te nos! (Dosta mi te je.)

– Biće ti ga/je pun nos. (U smislu: dosadit će ti.)

– Nateže se k'o gladan srati. (U smislu: odužava ili nešto sporo radi.)

– Prošla i Hahovo i Grahovo. (Svugdje je bilo.)

– Da je Mjesec od sira ostale bi mačke gladne. (Kad se na lijep način želi reći da nečija izjava nema veze sa realnošću.)

– I jare i pare. (Kad se želi sve.)

– Dok je ovaca biće i novaca.

– Ne uči hodža ezan zbog Boga već zbog sebe. ( U smislu da se nešto radi u svoju korist.)

– Od toga brašna nema pogače.

– A jes’ hajvan! Ili: Vidi hajvana! (Kaže se za budalu.)

– Hajvan i vlah ne znaju da halale.

– Oj, moj vole bivole, naj ti šaku kukolja, bijaše mi davati dok ja mogu žvakati.

– Reci i da sam lonac samo nemoj po njemu tući. (Uvrijedi me ali ne tuci.)

– Ne trči pred rudu. Ili: Ražanj pravi a zec u šumi. (Kaže se kad neko žuri i ne zna se strpiti.)

– Ode na jagmu k'o halva. (Kad se nešto brzo ili lako proda.)

– Prodaje se k'o halva.

– Nije svakome suđeno da umre na svome dušeku.

– Biće mu dosta dva metra pod zemljom.

– Težak k'o olovo. (Kaže se za napornu osobu.)

– Šta misliš i delaš na svome tijelu da gledaš! (Kaže se tri puta prema onome ko je urokljiv ili se bavi čaranjem.)

– Moja mama i njena galama otjera mi od kuće dragana. (Ovako su nekada pjevale žene u Velikoj Kladuši.)

– Oči k'o fildžani. (Rekne se za buljavu osobu.)

– Što je lijep med i kajmak. A okle ti znaš? Vidio Alija gdje jede Pašalija.

– Što se nakitio.

– Šućur dosta, kad ne osta, siti nismo i još bismo.

– Što bešika zaljulja, to motika zakopa.

– Omrsiće on konopac.

– Oj, Turčine, za nevolju kume, aoj vlaše, silom pobratime.

– Valja dati zubima kolač.

– Uzimala, davala, sa macom spavala, maca kakila, N. hapila.

– Uza suho i sirovo gori.

– U top pa u havaliju.

– U suru mimine. Ili: U suru mumine.

– U mraku su sve mačke crne.

– U čistunke češalj u popari.

– Tvrd više harči, lijen više kasa.

– Tuđa koza puna loja.

– Tele vele koka malo jagnje žao.

– Te kitiću, te pičiću.

– Laživa su usta.

– Takni, zete, pasija su usta.

– Osa, grivo, nije te za pšenično mlivo.

– Plačko čuva goveda i babinu junicu, zakla baba junicu dade plački guzicu, ode Plačko plačući i guzicu glođući.

– I šakom i kapom. (Dijeli, daje, troši velikodušno.)

– Nije šećer u vodu upao. (Ne treba se žuriti, nije hitnja.)

– Nije ti ružan mahnitluk. (Kad neko nešto lijepo govori, nedostižno zaželi.)

– Ne sekiram se, neće mene ta buha ujesti. (Kaže neko kada želi reći da je siguran da mu se određena dobra prilika ili dobitak neće desiti.)

– Nije to Alajbegova slama. (Kaže se u smislu: ne može se to rasipati i trošiti bez računa.)

– Niko nije kurva, a kopile se rodilo. (Reče se kad se svi brane da nisu učinili nešto za što se zna da je učinjeno.)

– Nikom se ni od čije svijeće ne vidi. (Svako se mora za sebe pobrinuti.)

– Nisam ja ničija kutija. (Reče neko u smislu da neće čuvati nečiju tajnu.)

– Nisam kaćun da svake godine niknem. (U smislu: jednom se živi.)

– Nisam nigdje ni noćio. (Rekne neko ko je proveo besanu noć.)

– Nisu ni sve budale jednake.

– Nosa k'o mačka mačiće. (Reče se kad neko neku stvar premješta sa mjesta na mjesto.)

– Udesio ga k'o Panta pitu. (Podvalio mu. Priredio nešto neprijatno.)

– Udovac, razbijen lonac.

– Tanka k'o selvija. (Veoma tanka. Selvija – perzijski: selvi – čempres.)

– Tele bi u njoj nogu slomilo. (Reče se da bi se kazalo da je neka pita, baklava, tako tvrda da nije za jelo.)

– Teško magaretu među konjima kad se pobiju. (Kaže se kad neko zapadne u teškoće među jačim i boljim od sebe.)

– Bježi daidži, bjež’ amidži, boc! (Ranije je u narodu bilo rašireno vjerovanje da Jevreji uoči Pashe ili nekog drugog svog praznika uhvate kršćansko ili muslimansko dijete pa ga stave na tepsiju između sebe i bodu iglama dok ne iskrvari. Vjerovalo se da tako govore bodući dijete. Tako su plašili djecu obično pri prolazu kroz geto.)

– Koliko žica, toliko godinica! (Kaže se kad se djetetu kupi i obuče novi komad odjeće.)

– Guzicu pokrij, obraz otkrij.

– Evo dida Adže bijele brade, crnih nogu što dobro (trčati) mogu. (Ovim su se nekad djeca plašila, grebući rukom po krevetu ili podu.)

– Sreća mu kukala!

– Sreća mu pizda!

– Sreća te srela!

ZAKLINJANJA

– Tako mi ovog nimeta! (Zakletva pri jelu.)

– Tako mi pejgambera!

– Tako mi mog dina i imana!

– Tako mi zdravlja!

– Očiju mi moji!

– Tako mi ovog lipog dana, ne doček'o drugi ako lažem!

– Duše mi!