Bio je Ramazan. Pođu žene na sijelo. To su bile žene Dizdarevića s Gradine. Išle su u grad. Putem su išle mirno, samo nije dao đavo s mirom jednoj mladoj. Ko azgin, pa udri se smij i ćuškaj putem. U to pokraj puta skoči “babetina” (žaba), a mlada k njoj, pa je ćušne. “Baba” bijaše naduta, a mlada će nenu (svekrvu) za feredžu: “Neno, neno – bona! Vidi ove babetine, kako je trudna!”. Nena je oćušne od sebe: “Hajde nosi te šejtan i sa babetinom, upaljenico jedna!” a ona će babetini: “Čuješ, babo bona! Kad rodiš, zovni me na babine”.
Helem, prođe neko vrijeme od one noći, dok jednom ispred ponoći – zasjaji se avlija u Dizdarevića. Be tu ti je bila pjevanija, igranje, pa i muzika! Šejtani došli po mladu; pa jedni ostali u avliji, a jedni joj uljegli u sobu: digli je, pa je zovu, da bude babica onoj babi, te joj je onu noć uz Ramazan obećala.
Mlada, k'o jadna, k'o žalosna: gdje će babetini biti babica i s šejtanima ići – stane im se moliti, da je puste. No šejtani nikako, no da ide. U to će joj reći: “Ti zažmiri!” – Ona zažmiri, kad pošlje otvori oči, a ona u pećini među đavolima.
Za Boga! tu puno puncato naljetnjaka i naletnica! Ona leži, uzmučila se, rađa. Oko nje naletnice.
“Čim mene opaze” kazivala je mlada poviču: “Ha, evo babice!”.
Tu načine mladoj mjesto. Ona sjede. Naletnice se uzhodale, pa sve pjevaju:
“Ako se rodi žensko dijete – kuku babici!”
“Ako se rodi muško dijete – blago babici!”
Jadna mlada prepala se. A kako i neće?! Helem, srećom, rodi se muško dijete. Naletnice zagrajaše: “Blago babici!, blago babici!”.
Niko sad sretniji od nje. A da bi žensko – svu je raskomadaše!. Ona ureže pupak djetetu, opere ga i povije. Sad nastade veselje i džumbus. Tu je svake ruke jela i kruha .Bilo je kruha: crna, zelena, žuta, crvena – svakakva. Muzika udara; igraju, pjevaju. Nju nagone, da jede. Ona gleda onaj kruh, pa ih stane pitati:
-“Ama kakav vam je ovaj crni kruh, za Boga?!”
-“To nam je od onog žita, što ga vi šejtanu predate, kad ga sijete .Mi dođemo, pa žito pokupimo, a vama zemlja ostane, pa je jedete!” odgovore đavoli.
-“A ovaj zeleni?” upita opet ona.
-“To je od onog žita, te ponikne iz zemlje; a vi dođete na njivu da obiđete i đavolu predate. Mi dođemo, pa žito dignemo, a vama trava ostane, pa je jedete!” reknu đavoli.
-“A ovaj žuti?” opet će ona.
-“To je od onoga žita, što uzri. Kad vi dođete, da žanjete, i šejtanu predate, da ga nema, – onda mi žito odnesemo, a vama ostane samo slama. Vi slamu jedete!” na to će đavoli.
Pošto ih ispita, nema joj druge čare, no jesti. Uze kašiku i poče jesti. U to sve ti puno naletnica; sve su lijepo obučene. Jedna hajde, pa sjede kraj nje. Na njoj bijaše dugačka anterija od kutmije. Gleda mlada u nju: “Ma je li ovo anterija od moje snahe za Boga!”.”Jes, Boga mi!” reče ona u sebi.
-“Ma ću je, Boga mi, zabilježiti, pa kad dođem kući, da vidim zbilja!”.
Brže bolje gurne ruku u halvu, pa kako ona naletnica kod nje sjeđaše, pritisne joj onako masnom rukom jedan peš do sebe, a ostane na pešu leće.
Pošto se najedu, htjedne mlada da ide, no oni joj ne dadnu, pa je ustave još nekoliko dana. Za to vrijeme viđala je u pećini najviše opačina – na tovare. Ona ih je pitala: “Otklen su im?”. Oni joj kažu, da sve to oni izderu, obigravajući oko čovjeka, dok ga okrenu za sobom!”
Helem jedne noći reknu joj, da će ići kući. Naspu joj puno krilo ljuština od saramsaka (bijelog luka), pa joj reknu:
-“Kad dođeš kući, trehni to za vrata!”
U to ona zažmiri oči, a kad ih otvori i pogleda – nađe se u svojoj odaji. Odmah ljuštine trehne iza vrata, a od njih zveknu hrpa dukata .Ne imade kad dukate kupiti, no odmah ode snahi i upita je:
-“Boga ti, pravo mi kaži: gdje ti je toga i toga dana bila anterija?”.
-“U sanduku, Boga mi!” odgovori snaha.
No, ona joj sve ispriča po redu, kako joj je vidjela anteriju na jednoj naletnici i da je poznala. Kaže joj, da je i zabilježila masnom rukom od halve na tom i tom pešu.
-“No hajde – veli joj – otvori sanduk, pa da vidimo za Boga, je li ono bila baš tvoja anterija!”.
Uzme snaha ključeve i otvori sanduk, kad na pešu od ruke – leće!. Eto ti šejtanskih poslova – nalet ih bilo!!!